turisti
Zanimljivosti

Vodič, pomozi! Otkazali mi rezervaciju!

“Hello Dali, I’m sorry for calling so late. I just wanted to…”. Probudio me poziv meni nepoznatog broja telefona i muškarac sa druge strane, glasom Apua iz Simpsonovih, zahtevao je moju pomoć. Napolju mrak, pogledam na sat – pola 2, supruga negoduje što po ko zna koji put moji turisti nas bude u sred noći…

Kada radite sa stranim turistima u svojoj zemlji, ime Dalibor većini zvuči kao prezime pomenutog Apua, tako jednostavno za zapamtiti – Nahasapeemapetilon. Ni malo melodično i zato u zavisnosti od grupe do grupe, moje ime je Dali, DaliBo, Darling, Di i razne druge varijante. Čim me je nazvao Dali, znao sam da je neko od mojih putnika.

U tom trenutku, u Srbiji je boravila grupa lekara iz Indije. Sve specijalisti raznih oblasti medicine, vrhunski stručnjaci, vlasnici privatnih klinika. Njih dvadesetak, uglavnom muškarci koji su u Srbiju došli poslom na 5 dana. Sve im je bilo organizovano, prepodne radni sastanci i obaveze dok posle toga organizovani obilasci najlepših znamenitosti naše lepe zemlje. I naravno, obroci u Indijskim restoranima u Beogradu jer im naša hrana nije prijala. Nije dovoljno začinjena, nije dovoljno ljuta, previše je mesa u porciji i ostale nama neshvatljive zamerke.
Možda znate da Beograd ima dva indijska restorana, oba u istom vlasništvu i istog naziva – Diwali (veliki hindu praznik i festival svetla koji simbolizuje pobedu svetla nad tamom). Zaboravih da kažem, ono moje improvizovano ime Dali je često prelazilo u Diwali.

Turisti iz Indije mogu da ulaze, tranzituju i borave na teritoriji Srbije do 30 dana u periodu od godinu dana, bez viza. 

Biti dobar domaćin nije lako

Ja sam im bio domaćin. Od momenta kada su turisti sleteli u Beograd, vodio sam računa o svemu. I šta sad tu ima mnogo da se kaže, zar ne? Klasičan vodički posao. Prebroj, potrudi se da nikoga ne zaboraviš, odvedi, dovedi, ispričaj i objasni o svojoj zemlji ono najlepše, nema mnogo mudrosti, zar ne? Ne može biti komplikovano, posao vodiča je lep, putuješ, upoznaješ nove ljude… zar ne?

Na aerodromu su tražili da ne pričam previše, da ih ne davim istorijom i pričama o vladarima, dinastijama, turbulentoj prošlosti Balkana i znate već, tim “dosadnim” i nebitnim stvarima. I da, USB memorija sa Panjabi muzikom za vozača da pusti. I da pojača. Ali glasno, baš jako. I tako, uz zvuke Bollywood-a u busu, krenuli smo ka hotelu.

Svi nasmejani, dobro raspoloženi. Neki sa dugim bradama, neki sa turbanima na glavi. Dok grmi pandžabi muzika, sve mi više liči da vodim maturante na ekskurziju u Prag nego ugledne lekare na kongres. Jedan od njih me lupka po glavi, kaže “Stani, kupi nam vodu, žedni smo”.

Skydream Web

Svi koji rade u turizmu su bili pred ovakvim izazovom, svima se kad tad postavilo to veliko pitanje – šta sad? Kako raditi svoj posao? Pokušati doći do reči i objasniti da se u Srbiji ljudi ne lupkaju po glavi da bi im se skrenula pažnja (bar ne uvek) i da zato dajemo deci po rođenju imena jer ih možemo kasnije dozvati. Ili se opustiti i živeti sa saznanjem da će, eto i tih 5 dana proći i oni će otići kući? Ne postoji savršen odgovor na ovo pitanje.

Kada vam dolaze turisti iz čitavog sveta naučite da je vreme veoma relativna stvar. Dok japancima recimo, polazak u 9:00 ujutru iz hotela znači “doručak u 7:00, pakovanje do 8:00, odjava iz hotela do pola 9 i u redu čekati da vozač otvori vrata autobusa”, nekim drugim turistima (pogađate o kome je reč) polazak u 9:00 ujutru znači “videćemo, tu sam, šta ti je, šta se nerviraš pa šta ako je 10:00 a nedostaje bar pola grupe”. Sve je stvar navike.

U Beogradu svako veče je petak veče

Treći dan kažu “Vodi nas u provod”. Čuli da je u Beogradu svako veče petak veče pa bi u disko do zore. To su čuli od mene, naravno. Rezervišem fensi splav, jedan od onih koji su na dobrom glasu i na koji su nas to veče jedva pustili jer smo bili, kako je obezbeđenje splava tvrdilo, sumnjivo obučeni. Duge haljine kod muškaraca, tradicionalne kape i turbani, brade duge izazvale su sumnju kod momaka iz obezbeđenja u naše iskrene namere da se samo dobro provedemo … Kažu nije do njih nego da ne plaše ostale goste. Uz malo muke, ušli smo na splav.
Ja sam se pobrinuo da se svi smeste i poželeo svima dobar provod. Morao sam kući, umor tih dana je učinio svoje.

Turisti iz čitavog sveta dolaze u Srbiju jer Beograd važi za svetsku prestonicu dobrog noćnog provoda!

Pre nego što smo krenuli iz hotela u provod, jedan od putnika me je pitao da li mogu da mu obezbedim pratnju. Želeo je damu za druženje tu noć. Ništa to nije čudno jer u toku karijere turistički vodič može čuti mnogo raznolikih pitanja i ni jedno ga ne sme iznenaditi. Odgovorim da je u našoj zemlji prostitucija nelegalna i da je tu zakon jači od mojih veza i moje struke. Kaže pitaće na recepciji… Odlično, briga manje za mene a možda oni imaju i bolje veze od mene.

Vratio se sa splava kući, legao umoran da spavam. I eto, dolazimo do priče sa početka. Zvoni telefon i budi me baš taj, koji je pitao da mu obezbedim kraljicu noći. Kaže izvini Dali što te budim, imam problem. U tom trenutku scene iz horor filmova u mojoj glavi. Pade mi na pamet prvo ono obezbeđenje splava. Ne, možda nije obezbeđenje, nije nego divlji taksisti, sigurno frka oko taksija. Uzeli im 100 evra do centra grada, kao i mnogo puta pre. Ne, možda im se jede nešto ljuto i začinjeno pa ne mogu da nađu nigde indijski restoran da radi… Šala.

Kažem onako pospano, šta se desilo i pitam kako da pomognem. Sledi dubok uzdah pa odgovor:
“Znaš, ja sam rezervisao tu kod nekoga u hotelu, za 1:00 noćas jednu… khm, ovaj znaš, ono, devojku”.
Dobro, nešto se mislim, pa šta sad čoveče? Zoveš me da se hvališ i da mi kažeš kako dobro izgleda?
“Čekao sam do 1:15 i nije se pojavila. Zvao sam čoveka iz hotela koji mi je rekao da je subota i da zbog gužve nije mogla da stigne, vikend je pa sam hteo da te pitam da li možeš ti da mi pronađeš neku damu sad, platiću koliko treba?”

turisti

Kad su turisti zaista u nevolji?

Lakta me supruga, pita ko je i šta hoće. Rekoh čekaj ženo, stani imamo problem, jednom mom turisti otkazali neku rezervaciju.
Ponovim mu istu priču, kako je prostitucija kažnjiva zakonom, kako možemo svi da završimo u zatvoru i ja ostanem bez posla. Sve i da znam kako, ne bih smeo da mu pomognem.
“Ali, molim te. Imam veliki problem, znaš, ja sam mislio da će ona doći u 1:00 pa sam malo pre toga popio jednu plavu tabletu i sad mi je stvarno potrebna pomoć”.

Tajac. Šta reći čoveku? Donekle, shvataš situaciju, nije mu lako sigurno. Pomogao bih ali ne mogu. Sve razumem ali žao mi je gospodine, ja jesam turistički vodič ali nisam svemoćan. Ima neko ko je jači i moćniji, zove se zakon. Žao mi je zaista. Kaže dobro, hvala i prekida vezu.

Nije prošlo 5 minuta, zove opet. Šta je sad pitam se… kaže, zaboravio sam da te zamolim da ne pominješ sutra nikome iz grupe za ovaj mali incident jer ima tamo u grupi mojih saradnika i ne bih voleo da se priča proširi.
Sve mi je jasno, ne brini i mirno spavaj (ako uopšte u takvoj situaciji možeš mirno spavati). Do njihovog povratka smo ostali na dobro jutro i doviđenja.

Na aerodromu kad su krenuli nazad, jedan od putnika mi kaže “Thank you Dali for everything, it was a pleasure to visit Syberia”.
Zaista, nakon 5 dana u Srbiji? I šta kažeš, jel bilo hladno tamo u Sibiru? Osmeh na mom licu a osmeh i na njegovom. Mislim da nije razumeo ovo moje pitanje ali svejedno. I ja razumem da nije lako doći sa drugog kraja sveta pa naučiti razliku – Serbia, Syberia, Slovakia, Slovenia… ko će sve zapamtiti.

Rekoh im za kraj, kao i uvek – srećan vam put i vidimo se nekom drugom prilikom jer svet je mali i pun iznenađenja!

**Svrha ovog teksta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koje nacije niti grupe, već isključivo humor i zabava. Svaka grupa je posebna i zanimljiva na svoj način i nosi sa sobom svoje izazove bez obzira na to iz koje zemlje dolazi.

Skydream Web