hundertwasser
Zanimljivosti

Hundertwasser – čovek koji je prezirao pravu liniju

Veliki austrijski umetnik Hundertwasser je govorio da „savremena, moderna gradnja je strana ljudskom rodu jer se zasniva na pravoj liniji. Prava linije je suprotnost životu i svemu što postoji. U prirodi je nema već je fikcija koja se pojavila sa ciglom a njena konačna posledica je moderna arhitektura.“.

Nezaobilazni deo razgledanja prestonice Austrije  je obilazak Hundertwasser zgrade. Zašto je toliko interesantna i po čemu posebna, pokušaću da objasanim u sledećih nekoliko pasusa.

Hundertwasser – prave i krive linije

Čudan pogled na svet, rekli bi. Kao i svi veliki umovi i ovaj čovek je za mnoge ostao neshvaćen. Rodio se u Beču, između 2 svetska rata, 1928.godine. Danas kažu da je bio slikar i arhitekta. Na to, ja bih dodao i veliki humanista, pustolov, avanturista, zaljubljenik u prirodu, čovek koji je želeo svojim maštovitim delima da usreći ljude i učini život lepšim. Jevrejskog porekla po majci, samo srećnim okolnostima preživeo je 2.svetski rat dok je njena cela porodica stradala u logorima u toku rata.

hundertwasser
Magdeburg, Nemačka. Kompleks koji sadrži hotel, pozorište, prodavnice i poslovne prostorije. Poslednje arhitektonsko delo koje je stvorio Hudertwasser.

Rođen je kao Friedrich Stowasser ali je mnogo puta menjao svoje ime. Prvo je svoje prezime Stowasser promenio u Hundertwasser – (nem. Hundert – stotinu, wasser – voda ili izvora). Ubrzo će i ime promeniti nekoliko puta, Friedrich u Friderich, Friderich u Fridereich… zaustaviće se na Fridrensrajh (nem. Friedensreich – bogato u miru ili bogatstvo mira). Navodo, kada su ga upitali zašto ima toliko imena, rekao je da u sebi nosi više različitih osoba – umentika, slikara, graditelja, aritekta…

Skydream Web

I kaže Hundertwasser: “Neće meni niko da govori kako da slikam”

Kao dečak, sa samo 5 godina kroz prve crteže otkriva svoj talenat. Nakon 2.svetskog rata 1948.godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beču ali je vrlo brzo napušta. Smatrao je da mu ona ne može mnogo novog znanja ponuditi a sa druge strane nije želeo da mu drugi određuju kako da slika. Nakon Akademije počinje da putuje i slika. Putovanja su ga navela da se zaljubi u prirodu, jarke i vesele boje i postane veliki zaštitnik prirode. Pita se zašto ljudi tvrde da na zemlji ne postoji raj kad imamo zelene šume, plavo nebo, reke i mora. Zato je voleo da slika prirodu, drveće za koje je verovao da ima dušu. Slike nije prodavao jer niko ih nije želeo kupiti niti uzeti za poklon.

hundertwasser
Uelzen Stanica, Nemačka. Ova železnička stanica je nastala pre Drugog svetskog rata. Za potrebe Expo 2000 renovirana je po Hundertwasser planovima.

Tek 70-tih godina Hundertwasser počinje da se bavi arihitekturom. Bio je slikar i vajar ali izrađuje makete zgrada koje su se dopale njegovim kolegama. Njegove modele građevinari prevaraju u prave objekte.  Sebe je često nazivao doktorom za arhitekturu. Zato je redizajnirao, na zanimljiv i kreativan način, već postojeće zgrade. One za koje je smatrao da su ružne i „bolesne“, obnavljao je u svojim nactima u skladu sa prirodom. Govorio je:

Šarenilo, raznolikost i raznovrsnost, u svakom slučaju bolje nego sivilo, sivilo prosečnosti”.

Ova izjava govori koliko je veliki prezir prema komunističkoj gradnji nakon 2.svetskog rata. Tada je monotonija sivila dominirala u arhitekturi, kada su se gradile velike, jednobojne, sive, jeftine zgrade za masovno stanovništvo. Smatrao je da takve stambene jedinice umanjuju ljudsku kreativnost i uskraćuju radost onima koji unutra žive.

Hundertwasser i ekološki integrisane građevine

Pisao je o ulozi arhitekture u svakodnevnom životu. Krajem 70-tih, kao tvorcu velikog broja stručnih naslova, gradski oci Beča su mu ponudili projekat izgradnje stambene zgrade. Uspeh je bio neverovatan. I danas, Hundertwasser zgrada u Beču predstavlja jedan od najfotografisanijih turističkih objekata, drugi posle palate Šenbrun. Bio mu je važan odnos ljudi prema prirodi. Takav pogled na svet kroz oči ovog ekologa, imao je kao rezultat vrhunsko delo arhitetkure. Negirajući postojeće standarde u arhitekturi, Hundertvaserova kuća postala je jedna od znamenitosti grada.

hundertwasser
Zgrada je konačno završena 1986.godine. Ova šarena građevina neravnih podova, obogaćena je sa oko 250 stabala i grmova.

Izgradnjom ove stambene zgrade je realizovana njegova vizija ekološkog stanovanja. Fasade su ispresecane nervanim linijama, formarina su asimetrična polja, svaki prozor je jedinstven, na terasama je zasađeno drveće a na vrhu zgrade čitav park. Svaki stan je različite boje i dekoracije, stanovi nisu na istom nivou,  kao ni spratovi. Svuda se mogu primetiti mozaici, apsolutni sklad različitih vrsta materijala i savršeno uklopljeni brojni detalji. Zgrada ima 50 stanova i unutra živi oko 200 običnih ljudi, kao vi i ja…  Dok je stvarao, brinuo se o razvoju gradova, parkovima, ekološkim projektima, mestima za parkiranje…

hundertwasser

Neretko su njegove gradjevine nazivali kič-arhitekturom ali on je imao odgovor na takve kritike.

Ponavljanje istih vrata i prozora, jednog do drugog, gore i dole, karakteristično je za koncentracione logore. U savremenoj arhitekturi, nivelacija prozora je nepodnošljiva. Čovek bi, u stanu u kojem živi, morao biti u mogućnosti da okreči fasadu svog stana dugačkom četkom, dokle mu ruka doseže. Tako će svima u ulici biti uočljivo da tamo živi neko ko se razlikuje od zatvorenog, porobljenog, standardizovanog suseda“.

Nag pred publiku

Održao je veliki broj predavanja a kao govornik ostao je upamćen po običaju da nag izlazi pred publiku. Preminuo je 2000. godine na palubi broda “Queen Elizabeth II“. na Pacifiku. Sahranjen je, po svojoj želji, u svojoj drugoj domovini, Novom Zelandu, koji je zavoleo zbog netaknute prirode, bez kovčega, zamotan u platno, ispod stabla magnolije.  Sahranjen je pola metra ispod zemlje, na svom imanju, kako bi što pre mogao da počne da živi u drvetu, zasadjenom na njegovom grobu. Godine 1953. naslikao je ‘Vrt srećne smrti‘. Slika predstavlja zamisao ekološke grobnice gde mrtvi nastavljaju živeti kroz drveće posađeno iznad njih. I tako, bogatstvo mira i stotine voda i dalje teku ispod jednog drveta magnolije na Novom Zelandu….

Predstavljamo 5 najzanimljivijih građevinski dela ovog umetnika.

1.Ronald McDonald Haus 

Essen, Nemačka. Fondacija “McDonald’s Kinderhilfe” gradi i upravlja domovima blizu bolnica gde se leče teško obolela deca. Trude se da porodice sa ozbiljno obolelom decom nađu kuću daleko od kuće. Tako mogu biti sa svojim malim pacijentima tokom lečenja. Jedan takav dom se nalazi u zgradi čiji je graditelj Hundertwasser.

hundertwasser

2.Rogner Bad Blumau 

Banja u Austriji. Ovo nije samo luksuzni spa hotel već kompletan umetnički rad. Dizajn termalnog parka, prvobitno otvoren 1997. godine, može se pohvaliti šarenim fasadama i zelenim krovovima. Cilj dizajna je stvaranje veze između čoveka, prirode i arhitetkture.

banja

3.Toplana Spitelau

Beč. Rekonstruisana po novim ekološkim standardima 1989. godine. Danas je to najveći pogon za reciklažu otpada, koji greje 20.000 stanova.

hundertwasser

4.Kuchlbauer Tower 

Abensberg, Nemačka. Hundertwasserturm je toranj za osmatranje, pripada pivnici Kuchlbauer.

hundertwasser

5.Hundertwasserkirche

Bärnbach, Austrija. Crkva Svete Barbare, originalno izgrađena ’50-ih godina prošlog veka, ali kasnije je redizajnirana od strane Hundertwassera.

hundertwasser
SkyDream