Istanbul – Sultan koji je prodao carstvo za jedno pišanje!
Brojne agencije u Srbiji nude povoljne aranžmane za Istanbul već decenijama. U najveći grad Turske se odlazi zbog burne i slavne prošlosti, čuvenih lokaliteta, zbog kvalitetnog šopinga, ukusne hrane i brojnih poslastica, da bi se provozali metroom ispod Bosfora… Razlozi su brojni. Aksaraj (turski Aksaray) je deo, gde se nalazi veliki broj hotela koje nude naše agencije. To je odlična lokacija jer ste svega desetak minuta hoda udaljeni od čuvene Kapali Čaršije ili par stanica tramvajem do velelepne Aja Sofije. Najveći broj hotela na Aksaraju je smešten oko Laleli džamije.
I prošle su generacije putnika iz naše zemlje poslednjih nekoliko decenija kroz Aksaraj i Istanbul. 90-tih godina uglavnom zbog šopinga jer je Istanbul do danas ostao raj za sve kupoholičare. Godinama su se organizovale “šverc ture”, hiljade putnika namernika, turista i trgovaca iz Srbije je obišlo Aksaraj i Istanbul uzduž i popreko, ulicom Ordu džadom tragajući za pijacom začina, dobrim baklavama, jeftinim zlatom i što povoljnijom robom… a opet, malo njih zna priču o čuvenoj Laleli džamiji pored koje su nebrojano puta prošli.
Istanbul i legende…
Nekada davno, u ono doba koje danas opisuju popularne turske serije kod nas u zemlji, živeo je sultan Mustafa III. Tačnije, sredinom 18.veka. Rođen u gradu Jedrene, bio je sin osmanlijskog sultana Ahmeta III. Legenda kaže da se sultan često sastajao sa ulemom.
Ulema je arapski izraz za eksperta u religiji, to su priznate autoritativne osobe u teologiji. Često se tako nazivaju i imami značajnih džamija, sudije (kadije) i profesori u verskim školama (medrese).
Sultan Mustafa III je voleo da vodi prijatne razgovore sa mudracima, učenim ljudima o religiji, životu, filozofiji. Jednom prilikom sultanu je u goste došao učeni derviš Laleli Baba (baba na turskom znači otac i oslovljavajući tako stariju osobu ukazujete joj poštovanje). U toku razgovora, sultan Mustafa je postavio zanimljivo pitanje. Šta bi to bilo što čoveku na ovom svetu pruža najveće zadovoljstvo? Laleli Baba je dao zanimljiv odgovor.
“Moj sultanu, najveći rahatluk za čoveka je dobro i temeljno, obaviti nuždu, veliku ili malu!”
Ovakav odgovor sultanu nije bio po volji. Smatrajući da je derviš Laleli Baba preterao, prešao granicu pristojnog, izbacio ga je iz dvora. Ali vrlo brzo nakon toga sultan će se razboleti. Njegovi bubrezi su oboleli, skoro potpuno otkazali i uopšte nije mokrio. Tražio je lek svuda, nudio bogatstvo onom ko ga izleči. Setio se reči Laleli Babe i naredio da ga pozovu na dvor, smatrajući da možda on ima lek za njegove muke. Kada su Laleli Babu doveli na dvor, sultan je počeo da zapomaže. “Slažem se sa tvojim odgovorom, znam da imaš lek i sad me spašavaj a vrata riznice su ti širom otvorena, uzmi blaga kol’ko ti je drago!”.
Ali Laleli Baba nije želeo blago. Zato je smelo rekao: “Ne želim nikakvo blago, ne želim novac, ja ću te izlečiti a ti ćeš meni zauzvrat dati svoje carstvo!“. To je strašno naljutilo sultana. “Šta je sa tobom, da li si lud? Zar misliš da je Osmanlijsko carstvo tako jeftina roba za trgovanje? Sklanjaj mi se s očiju!!” urlao je sultan. Laleli Baba je izbačen sa dvora. Opet.
Istanbul i zanimljive priče…
Dani prolaze a sultanu je sve lošije. Bolest ga sve više steže. Nikako nije mogao da mokri i bolovi su postali nepodnošljivi. Nije imao kud, nije imao izbora pa je naredio da ponovo pozove u pomoć Laleli Babu. “Evo, uzmi carstvo samo mi daj lek!” vikao je sultan. Laleli Baba je već spremio lek za sultana. Ali carstvo nije želeo da prihvati. Sultan Mustafa u čudu, s divljenjem, gledao je skromnog Laleli Babu koji mu odgovori:
“Carstvo za jednu pišanje! Ne, takvo carstvo meni ne treba, bujrum uzmi ga ti nazad!”
Sultan Mustafa III je u Istanbulu izgradio veliku džamiju koja je nazvana po Laleli Babi. Većina sultana gradila je velike džamije koje su dobijale imena po sultanima. Kao što je džamija Sulejmanijja, Sultan Ahmet, Selimijja… Džamija Sultana Mustafe III je izuzetak, a ova priča je objašnjenje zašto Laleli džamija nije dobila ime po svome sultanu graditelju.
Sledeći put kad prođete kroz Aksaraj, da znate…